Zašto mi ona
od silnih nedođija,
rogove pravi?
Aščija pijan,
umesto kecelje je
barjak opas'o.
U Holanđanku
zaljubio sam se,
kupujem rečnik.
Gospođa vrisnu,
vetar joj šešir nosi
po sivom blatu.
Pepeljuga se
u kupleraju Frica
istuširala.
Pod šljivom zastah,
zbunjuje me mekoća
našta sam stao.
Skrštenih nogu,
Meksikanac u hladu
pije tekilu.
Zelene oči
pod gustim obrvama,
nevid skrivaju.
Na časovniku
spajaju se kazaljke,
mislim na sebe.
Kao nikada
moja majka je srećna,
vozovi kasne.
Ti ženo što mi
večno pevaš žalopoj,
nauči note.
Brige te muče,
od same smrti belja
tvoja je kosa.
LJubi me ljubi
po mojoj kostobolji
zoro studena.
Ne zovi više -
prestadoh postojati,
na čitulji sam.
Kome u inat
u bolesničkoj sobi
lep dan se nudi.
Branko Jezdić Defa
RSS Feed