Kutija koja čuva tajnu

 

Na samrti djed povjeri kutiju unuku na čuvanje i reče: “Znam da

ćeš biti radoznao da zaviriš unutra i vidiš šta je, i ja sam

bio kad sam je dobio od mog djeda, ali te molim da je ne

otvaraš dok ti ne budeš imao unuka kome ćeš da je ostaviš i

isto tako nek i on uradi svom unuku kao ja tebi."

 

“Kad dođe vrijeme da daš kutiju unuku, a ti ako ne spoznaš šta

je unutra, otvori je a ako spoznaš, znat ćeš i bez otvaranja.

Djed to reče i preminu.

 

Godine su prolazile i kutija je unuku bila čas pred očima, čas

daleko od očiju. Mučila ga je radoznalost šta je u kutiji a

sjećao se i djedove molbe te ju je, sam od sebe krio. U

međuvremenu, unuk je porastao, dobio djecu pa i unučad i došlo

je vrijeme da se kutija preda dalje na čuvanje.

 

Pozove on svog najstarijeg unuka, te mu sve ispriča kao i njemu

njegov djed, i dok je tako objašnjavao, pošto nije spoznao

istinu zaviri unutra. Unuk, slušajući i gledajući šta djed radi

uzviknu:

 

"Pazi djede, unutra je ustajao vazduh, može da ti naškodi".
                  
                                                                                Manda Matanović


 

Opreznost nije uvijek i sigurnost

 

Jedan mladić u bijesu napustivši roditeljski dom, odluči da se

više nikad i ne vrati. Nije tačno znao šta bi mogao da radi ali

u mladosti tko još to zasigurno zna. Nakon izvjesnog lutanja

između dva udaljena mjesta naiđe na nekog isposnika. To je to

pomisli mladić. Svi ljudi cijene isposnike, mogao bih i ja

krenuti njegovim putem a roditelji bi bili zadivljeni što se

nisam odao lakom i razvratnom životu, zato priđe i uljudno se

nakloni starcu. Postoji mnogo, mnogo vrsta života i po pravilu

jedni drugima smetaju. Neki starci smetaju mladima jer ovi

drugi ne mogu slobodno da se ispoljavaju. Neki mladi smetaju

starima jer im ometaju njihovu pomirenost a ti si mladiću

dijete koje želi da izigrava starca.

 

Mladić se nelagodno vrpoljio. Ja želim da me vi poučite svemu u

čemu griješim. Dobro, reče isposnik, postoji riječ koju nikad

niko nije izrekao ali je neki znaju, razmisli pa mi reci a ja

ću da razmislim da li ću te primiti za učenika.

 

Nakon par dana velikog premišljanja, priđe odbjegli starcu i

kaže, to mora da je riječ život. Starac samo zaniječe glavom i

ode svojim poslom. Mislio mladić, mislio pa reče drugi put,

biće, suština, praznina, starac je uporno nijekao glavom.

 

Mladić se sad ozbiljno zabrine za svoje sposobnosti i posveti se

potpunoj i sveobuhvatnoj meditaciji. Prolazili su mjeseci i

mjeseci a da nije izlazio s novim prijedlogom.

 

Jedne večeri dok su jeli svoj skromni obrok, učenik glođući

korijen neke trave poče da grize i svoj prst. Isposnik ga udari

po ruci i reče “Učeniče izvadi taj prst iz usta, trebat će ti

da nosiš moj zavežljaj".

                                                        Manda Matanović

Žuljave ruke
Žeteoc provlači kroz
Zrna pšenice.


Uzmiče žurno
Zec pred žeteocima
Puška je brža.


Oprezno njuši
Kantu sa ribom mačka
 Neopažena.


U detelini
Kuče I mače , jedno 
Uz drugo drhte.


Glasovi ptica 
Prosecaju gustinu
Magle na putu.


U letnje podne
Troma žaba okreće 
Glavu za muvom.


Prve pahulje 
 Objavljaju gakanjem 
Gusan I guske.


Klopara putem
Konjska zaprega.Za njom
Dečji glasovi.


Naslonio se
Na brdo blistav mesec
Tek  za trenutak.


Udarajući 
O kolski put kapljice
Dižu prašinu.


Izmaglicom je
Opasan krajolik  pred
Početak kiše
                                 
  Ljiljana Miljanić